Einsiedel: hrabrost branitelja parka neka bude svima nama inspiracija!

Večeras (29. avgust) od 18 časova u dvorištu Hotela Vojvodina  u okviru Biciklana Festa donosimo vam neverovatnu, istinitu priču o borbi male grupe ljudi u Kongu, koji se bore za parče male zelene oaze u ratom zahvaćenoj zemlji.  Reč je o višestruko nagrađivanom dokumentarnom filmu Virunga (2014). Film potpisuje Orlando von Einsiedel sa kojim je uoči projekcije filma Biciklana Fest razgovarao.

U Vašem filmu gledaocima predstavljate jednu malu ekipu u jednom parku koja uprkos građanskom ratu istraje u borbi za poslednje gorile u tom regionu. Šta je bio najveći izazov prilikom snimanja ovog filma?

Napraviti ovaj film, bio je najveći izazov u mom životu. Počevši od snimanja u aktivnoj zoni konflikta do ulaska u borbu protiv multimilijarderske naftne kompanije. Ali, istrajnost i hrabrost ljudi koji rade i žive u blizini Nacionalnog parka Virunga, su nas inspirisali da prevaziđemo probleme i poteškoće.

Priča o Virungi ujedno predstavlja i užase rata u Kongu.   Mogu li ljudi koji pored borbe za park, moraju da se suočavaju sa  građanskim ratom, odbraniti park?

Svakako, ali ne samo oni, već svi mi možemo da im pomognemo da ti ljudi tamo sačuvaju park, tako što ćemo otići tamo kao turisti ili pogledaćemo film o parku i razgovaramo o tome šta se dešava u istočnom delu Konga. Naravno, oni koji imaju novca da ulože u biznis, treba da provere čime se bavi kompanija sa kojom žele da rade, da nije možda ta kompanija zapravo deo SOCO Internationala (firma koja je,  prema filmu, htela da preuzme park zbog nafte. Prim.aut.). Ako vas interesuje  kako možete još da pomognete, pogledajte sajt: http://virungamovie.com/#takeaction .

Film Virunga govori i o političkim i ekonomskim interesima krupnog kapitala u Kongu, u zemlji u kojoj rat svakodnevno precrtava granice interesnih grupa.  Šta mislite, koliko je ovaj film uspeo da približi  ovaj problem  ali i situaciju u toj zemlji  „običnom“ građaninu Evrope?

Naš cilj od početak bio je da ovaj film prikažemo široj publici, svugde u svetu. Od prvog momenta naša želja je bila da uradimo nešto za Nacionalni park Virunga, i shvatili smo da naš najveći doprinos može da bude ako omogućimo  da glasovi lokalnih ljudi koji su istraživali nezakonite radnje od strane SOCO International-a  i njihovih pristalica i izvođača radova, dođu do što većeg broja ljudi.
Pokušali smo da napravimo film koji će  dopreti do  mejnstrim publike ( pomoću karaktera i narativnih elemenata) i takođe tražili smo distributivne kanale  koji to mogu podeliti sa tom publikom. U tom smislu, rad sa Netflik mreža ( koja je dostupna u 65 miliona domova u 55 zemalja ) i naš izvršni producent , Leonardo Di Caprio su  takođe  bili  dobri instrumenti u postizanju naših ciljeva.

Gledajući film možemo steći  utisak da se radi o borbi sa vetrenjačama, gde krupni kapital  korz korumpirani  državni sistem uništava prirodno blago.  Šta mislite koliko su ovakve   „zelene borbe“ uopšte uspešne? Ima li efekta trajne zaštite?

Da, svakako. U ovom slučaju naša borba je više nego samo „zelena borba“. Film i prateća kampanja, bave se  pitanjima državnog sistema i ljudskih prava. Šta smo do sada uspeli da postignemo? Konkretno: Kroz Netflik i medijske pažnje, film je uspeo da ukaže na problem kojni postoji u tom parku. Javnim projekcijama u institucijama EU, UN, na Kapitol Hilu, kod britanskog parlamenta, u Svetskoj banci ovaj park je stekao ogroman broj saveznika koji su svi stajali pored parka i prate dešavanja na terenu.
Jedna zaista zanimljiva stvar je bila reakcija preduzeća SOCO, odnosno akcionara firme.
Sve ovo smo radili da bismo parku stvorili prostor za disanje. Kroz projekat koji se zove Virunga Savez, park pokušava da stvori 100.000 radnih mesta u narednih 10 godina. Ovo  rade  kroz turizam, hidro inicijative i ribarstvo. Postoji oko 10.000 pobunjenika koji deluju u tom regionu, ako možete da kreirate 100.000 radnih mesta,  mladići će u manjem broju uzeti oružje u svoje ruke, i to je ono što će da stvori dugotrajni mir.

Između redova čovek može pročitati jednu ozbiljnu kritiku   kapitalizma i rata,  a u nekim momentima vidimo i demonstraciju  neke vrste imaginarne kolonijalne superironosti među predstavnicima SOCO preduzeća.  Koliko je bio veliki izazov za vas i za vašu ekipu složiti ove pojmove u jednu priču kao što je Virunga?

Spojiti sve ovo, što ste naveli, bio je pravi izazov. Tri aspekta filma: priroda, istraživačko novinarstvo i rat, komplikovali su zadatak ali smo imali fantastičnog urednika,  Masahira Hirakuba i uvek smo znali da je ključ za snimanje filma angažovanost i kombinovanje upravo nevedenih elemenata.

Šta mislite ovakvi filmovi kao sto je Virunga, koliko mogu probuditi inicijativu u drugim delovima sveta da građani istraju u borbi za opšte dobro?

Mislim da je poruka zapravo, poruka nade . Nikad nisam upoznao ljude sa više integriteta i časti i hrabrosti nego  što su ljudi koji rade u parku Virunga.. Mislim da je jako retko da ćete naći ljude koji su spremni da umru za nešto veće od sebe. Svaki dan ustati , znajući da bi  to mogao biti njihov poslednji dan  verujem, jako teško  ali oni to rade zato što veruju u ulozi parka u transformaciji regiona  u jedno bolje mesto. Mislim da je film duboko inspirativna i sigurno će kod svakog izazvati želju da bude bolja osoba. Nadam se da je hrabrost ovih ljudi biti inspiracija za ljude širom sveta .

I na kraju, ima li nešto što ste Vi lično naučili  od ljudi koji se bore za opstanak Virunge, dok ste snimali film a želite da podelite sa čitaocima sajta?

Dve stvari ... Prvo, ne raditi sa gorilama ... Ne mogu ni opisati koliko je bila skupa oprema koja je uništena od strane njihovih radoznalih ruku i usta...
Drugo , molim vas posetite Nacionalni park Virunga.  Ne mogu vam opsiati koliko je park lep i fascinantan. Zaista je jedan od najspektakularnijih mesta na svetu i ja bih pozvao ako imaju priliku posete Virungu.